Ako prošetamo bilo kojim gradom u Srbiji videćemo na svakom koraku kladionicu. Iako se ne karakteriše kao bolest zavisnosti dok ne uzme maha, kockanje to itekako jeste. Goran Ristić, psiholog u paraćinskom Domu zdravlja pričao nam je o ovoj temi.
Postoji nekoliko različitih tipova kockara, navodi Ristić i dodaje da ima rizičnih i manje rizičnih grupacija.
Kod patoloških kockara postoje dva uzroka kockanja, jedan je upravo dosada, dok je drugi težnja za razrešenjem nekog unutrašnjeg emocionalnog stanja.
Ristić kaže da su konckari uglavnom osobe koje osećaju neprijatnost kada su bez novca, a i često žele laku zaradu bez mučenja.
Zavisnost od kockanja zahteva ozbiljan i profesionalan pristup. Psihoterapija može dati sjajne uvide u uzroke zavisnosti, kao i tehnike za njeno prevazilaženje. Uz profesionalnu pomoć, osoba i sama može mnogo toga uraditi za svoj oporavak – ograničiti sredstva koja troši, negovati zdrave navike, izbegavati okidače.
U najvećem broju slučajeva, ova zavisnost počinje u periodu adolescencije i mlađem odraslom dobu, i češće se javlja kod muškaraca nego kod žena. Ipak, u poslednje vreme kod žena je pristutno jinternet kockanje.
S obzirom na to da su mladi često u kladionicama, preporuka roditeljima je da kontrolišu svoju decu, gde provode svoje vreme i na šta troše novac.
Simptomi ove zavisnosti u početku nisu ekstremno lako uočljivi kao kod alkoholizma i narkomanije, ali ako obratite pažnju, primetićete suptilne znake. Njihovo prepoznavanje je ujedno i prvi korak ka rešavanju problema. Kada zavisnost od kockanja uzme maha, simptomi postaju očigledni.